Одговарајући на текстове Вука Цвијића објављне у опозиоционим медијима желим да истакнем да су сви напади на председника Републике Србије Александра Вучића потпуно бесмислени и беспризорни и усмерени на урушавање стабилности државе и поверења у државне органе.

Довођење у везу председника Александра Вучића са одлуком Апелационог суда у Београду којим су окривљени за убиство Славка Ћурувије ослобођени је апсолутни нонсенс.

Озбиљна истрага у овом случају је почела тек када је Александар Вучић постао председник Владе.

Интерес ове власти је да сви одговорни за убиство било ког грађанина Републике Србије буду осуђени и адекватно санкционисани.

То се посебно односи на случајеве убијених новинара, имајући у виду важност и ризике које носи ова одговорна професија.

Поред тога председница Владе Ана Брнабић се посебно залагала да се Кривични законик измени и допуни, како би се унапредиле одредбе о заштити новинара и омогућила њихова боља заштита, а које су већ постале саставни део радне верзије измена и допуна Кривичног законика.

Подсећам да је судство у Србији независно, а јавно тужилаштво самостално. Ни председник Србије, ни председник Владе, ни министар правде нису  по закону овлашћени, нити могу да утичу на рад правосудних органа.

Извршна власт се надала да ће правосуђе расветлити злочин и да ће правда коначно бити задовољена и у потпуности смо разочарни донетом ослобађајућом пресудом.

Чињеница да се нека лица из правосудног система Србије налазе у транскриптнима Скај апликације само за себе не доказује апсолутно ништа. Људи из криминалног миљеа који користе Скај апликацију могу да помену било кога, па и Вука Цвијића и Мају Поповић, али то не значи да смо ми умешани у било какав криминал.

Службе безбеднсти и Министарство унутрашњих послова по налогу јавног тужилаштва раде свој посао и у случају да за било које лице постоји сумња да је извршило кривично дело, био он из правосудног система или не, јавно тужилаштво ће покренути одговорајући поступак.

Желим да истакнем да у затворима и притворским јединицама које су у склопу Управе за извршење кривичних санкција ниједном притвореном ни осуђеном лицу није угрожена безбедност, био он сведок у неком поступку или не.

Навођење на сумњу да је било коме угоржена безбедност у оквиру система за извршење кривичних санкција је управо покушај урушавања поверења у државне органе.