„Борба против корупције представља темељ сваког демократског друштва и један је од приоритетних циљева Владе Републике Србије“, изјавила је данас министарка правде Маја Поповић на јавној расправи о Предлогу Националне стратегије за борбу против корупције за период 2023–2028. године са пратећим акционим планом за период 2023–2024. године.

Округли сто, који је у оквиру јавне расправе организовало Министарство правде Републике Србије одржан је уз подршку пројекта „Јачање владавине права у Србији", заједнички финансираног од стране Европске уније и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), за чије спровођење је задужена Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ). На Округлом столу учествовали су чланови Радне групе за израду Предлога Националне стратегије, представници делегације Европске уније, представници Амбасаде Савезне Републике Немачке, представници међународних организација (ОЕБС и Савет Европе), као и представници цивилног сектора.

Обраћајући се учесницима Округлог стола, Поповић је истакла да је сврха новог стратешког документа јачање постојећих и стварање нових системских решења за спречавање корупције на свим нивоима, подизање свести о њеној штетности, као и важности континуираног спровођења и унапређења постојећих антикорупцијских механизама.

Министарство правде се трудило да целокупан процес израде Предлога Националне стратегије буде максимално инклузиван, због чега су у Радну групу, поред представника државних органа, укључене и организације цивилног друштва, које су дале релевантан допринос у предметним областима, нагласила је министарка. Од марта до почетка јула 2023. године, одржано је укупно 48 састанака радних подгрупа у оквиру Радне групе, а резултат њиховог рада представљају извештаји о процени ризика од корупције у областима које су предмет Националне стратегије, навела је Поповић.

Она је истакла да је Министарство правде, већ на првом састанку Радне групе, предложило ризичне области за које је потребно израдити извештај о процени ризика од корупције и дефинисало рокове за израду овог стратешког документа. Предложене ризичне области препознате су на основу полазних извештаја о спречавању и борби против корупције, израђених уз подршку пројекта Европске уније, а за чију израду је коришћен претходни стратешки оквир за борбу против корупције, односно Национална стратегија за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године, Ревидирани Акциони план за Поглавље 23 – Потпоглавље Борба против корупције, Оперативни план за спречавање корупције у областима од посебног ризика, као и Годишњи извештаји Европске комисије о напретку Србије, а поједине области додатно су унете на предлог организација цивилног друштва које су учествовале у раду Радне групе.

Министарка је навела да су општи циљеви Стратегије дефинисани као стална посвећеност органа јавне власти и политичких субјеката сузбијању корупције и ефикасној и доследној примени ове стратегије, као и стално унапређење антикорупцијских правила, благовремено откривање и адекватно кажњавање коруптивног понашања и јачање свести о узроцима, стању и штетности корупције.

Министарство правде ће размотрити све предлоге, примедбе и сугестије који буду достављени и изнети током јавне расправе како бисмо добили што квалитетнији текст Националне стратегије за борбу против корупције и у потпуности реализовали приоритетни циљ Владе Републике Србије, а то је нулта толеранција на корупцију, закључила је министарка Поповић.

Амбасадор Европске уније у Србији Емануел Жиофре рекао је да је веома задовољан што Србија предузима важне и значајне кораке да унапреди своју политику борбе против корупције. Корупција ствара неправду, продубљује социо-економске неједнакости и подрива економску ефикасност, стварајући високе трошкове за грађане. Борба против корупције је високи приоритет за ЕУ и земље чланице ЕУ имају релативно добре резултате на међународном плану, као и индикаторе који мере борбу против корупције, рекао је амбасадор.

„Корупција је подмукла сила и рад на њеном искорењивању мора бити сталан и марљив. Нацрт Националне стратегије за борбу против корупције у Србији је важан у том смислу, јер ће вам омогућити да се договорите о кључним циљевима које желите да постигнете и да поставите добар план за борбу против корупције“, истакао је Жифоре.

Да би била ефикасна, стратегија треба да буде развијена на чврстим основама консензуса и широких консултација, и зато ЕУ оснива Мрежу против корупције која има задатак да развија најбоље праксе и практичне смернице у различитим областима, које могу послужити као солидна основа за антикорупцијске акције и за праћење успеха ових акција, додао је амбасадор ЕУ.

„Један од првих задатака нове мреже биће мапирање заједничких подручја високог ризика до 2024. године. Позивамо Србију да у потпуности узме у обзир не само правне тековине ЕУ, већ и друге резултате који су развијени у ЕУ у вези са овом важном тема“, рекао је Жиофре.

Шеф Привредног одељења Амбасаде Немачке Денис Кајзер изјавио је да данас обележавамо представљање предлога Нацрта нове свеобухватне Стратегије за борбу против корупције и Акционог плана за њену имплементацију, као и почетак јавне расправе, која може додатно допринети квалитету овог стратешког документа.

Спречавање и борба против корупције су од суштинског значаја за очување основних вредности и делотворности политика и циљева ЕУ, рекао је Кајзер и нагласио да је борба против корупције од изузетне важности за циљ Србије да се придружи Европској унији, што је напор који Немачка са својим европским партнерима снажно подржава, како на нивоу политике, тако и на нивоу програма. Успешна превенција и сузбијање корупције треба да буду у средишту реформских процеса у Србији, пре свега у корист њених грађана, додао је он.

Борба против корупције и злоупотребе система су од виталног значаја за враћање поверења грађана у институције и обезбеђивање демократије, доброг управљања и фер конкуренције у сваком друштву, а предложеним текстом Стратегије и Акционог плана, Влада Србије је предузела важне кораке на постављању стратешких циљева, мера и механизама координације за систематско сузбијање корупције у критичним областима и ублажавање ризика од корупције, закључио је Кајзер.