Srbija u Savetu bezbednosti UN pozvala na razmatranje budućnosti Mehanizma i unapređenje sistema izvršenja kazni

Republika Srbija je na današnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posvećenoj

razmatranju šestomesečnog izveštaja o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične

tribunale (Mehanizam), kao i Šestog revizijskog izveštaja i Strateškog plana sadržanog u tom

dokumentu, pozvala na intenziviranje procesa prenosa preostalih funkcija Mehanizma, jasnije

definisanje vremenskog okvira za okončanje njegovog rada, kao i na razmatranje mogućnosti

unapređenja sistema izvršenja kazni izrečenih pred međunarodnim krivičnim sudovima.

Izjavu Republike Srbije predstavio je otpravnik poslova a.i. Stalne misije Republike Srbije

pri Ujedinjenim nacijama, ambasador Radomir Ilić, u ime ministra pravde Republike Srbije

Nenada Vujića, koji istovremeno učestvuje u radu plenarne sednice Venecijanske komisije.

U obraćanju Savetu bezbednosti istaknuto je da Srbija ostaje čvrsto posvećena međunarodnoj

krivičnoj pravdi, odgovornosti za ratne zločine i poštovanju vladavine prava, ali i da smatra

da se svi ciljevi međunarodne pravde moraju ostvarivati uz puno poštovanje načela pravne

sigurnosti, jednakosti pred zakonom, pravičnog postupka i osnovnih ljudskih prava.

Republika Srbija ponovila je svoj dugogodišnji stav da značajno smanjen obim preostalih

aktivnosti Mehanizma predstavlja osnov za dalje prenošenje njegovih funkcija na nacionalne

pravosudne sisteme i druge odgovarajuće institucije. U tom kontekstu ukazano je i na potrebu

ubrzanja procesa prenosa pojedinih rezidualnih funkcija, uključujući pitanja izvršenja kazni i

upravljanja arhivskom građom.

Posebna pažnja posvećena je položaju lica koja izdržavaju kazne pod nadležnošću Mehanizma.

Srbija je ukazala na značaj dosledne primene međunarodnih standarda ljudskih prava,

uključujući pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pristup pravnoj pomoći i poštovanje

ljudskog dostojanstva svih osuđenih lica.

U tom smislu naglašeno je da Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za postupanje sa

zatvorenicima – Nelson Mandela pravila – kao i drugi relevantni međunarodni instrumenti,

obavezuju na humano postupanje prema svim licima lišenim slobode, bez obzira na prirodu

krivičnog dela za koje su osuđena.

Republika Srbija je ukazala i na potrebu pažljivog razmatranja humanitarnih zahteva zasnovanih

na ozbiljnom zdravstvenom stanju osuđenih lica. Kao ilustracija šireg pitanja dosledne

primene humanitarnih standarda pomenuti su slučajevi u kojima su podnošeni zahtevi

zasnovani isključivo na medicinskim i humanitarnim razlozima, uključujući i zahtev Republike

Srbije koji se odnosio na generala Ratka Mladića. Istaknuto je da takvi zahtevi ne predstavljaju

pokušaj preispitivanja pravnosnažnih presuda, već pitanje dosledne primene međunarodno

priznatih humanitarnih i pravnih standarda.

Srbija je takođe ponovila spremnost da, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i

odgovarajućim mehanizmima nadzora, preuzme izvršenje kazni izrečenih pred Međunarodnim

krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom. Istaknuto je da države čiji su

osuđenici državljani, kada su spremne i sposobne da pruže potrebne garancije, mogu doprineti

efikasnom i humanom izvršenju međunarodnih krivičnih sankcija uz puno poštovanje

autoriteta međunarodnih pravosudnih institucija.

Na kraju obraćanja naglašeno je da Srbija ne traži poseban tretman ni za jedno lice, niti

dovodi u pitanje pravnosnažne odluke međunarodnih sudova, već se zalaže za sistem koji će

biti dosledan, predvidiv i zasnovan na principima vladavine prava, pravičnosti, humanosti i

jednakosti pred zakonom.

„Međunarodna pravda biće snažnija ukoliko bude istovremeno pravična, efikasna i humana.

Samo na taj način može se očuvati poverenje u institucije međunarodnog pravosuđa i vrednosti

na kojima počivaju Ujedinjene nacije“, zaključeno je u obraćanju Republike Srbije Savetu

bezbednosti.