Mehanizam odugovlači svoj mandat, Srbija traži puštanje generala Mladića i ustupanje predmeta Jović i Radeta

Pomoćnik ministra pravde Branislav Stojanović u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija istakao je čvrstu posvećenost Srbije punoj saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove u ispunjavanju njegovog mandata, napominjući da se taj mandat mora strogo sprovoditi u skladu sa namerom, vremenskim okvirom i ograničenjima koje je utvrdio Savet bezbednosti.

Osvrćući se na polugodišnji izveštaj o radu Mehanizma, Stojanović je najpre članove Saveta podsetio da su upravo rezolucije tog Saveta 1966 (2010) i 2637 (2022) zamislile Mehanizam kao "malu, privremenu i efikasnu strukturu čije će se funkcije i veličina vremenom smanjivati“.

- Nažalost, čak ni 15 godina nakon usvajanja prve rezolucije i tri godine nakon druge, Mehanizam još uvek nije pokazao značajan napredak ka tom cilju. Završetak rada Mehanizma je odložen, umesto njega je došlo do produženja", naveo je pomoćnik ministra pravde, ukazujući da sam izveštaj, nenamerno ali jasno, pruža osnovu za ovu procenu.

Što se tiče aktivnosti Kancelarije tužioca, Stojanović je ocenio da njegov Izveštaj opisuje glavni fokus kao "razmišljanje i planiranje budućnosti Mehanizma u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 2740“, iako, kako je podsetio, krivično gonjenje zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji više ne spada u njegov mandat.

- Uprkos izjašnjenoj spremnosti za prenos preostalih funkcija, ne može se utvrditi opipljiv napredak u tom pogledu", naveo je Stojanović.

Članovima Saveta bezbednosti ukazao je i na kašnjenja u vezi sa određivanjem lokacije arhiva MKSJ i Mehanizma, pokretanjem postupaka za nepoštovanje suda, stvaranjem programa nasleđa i sve restriktivnijim praksama u vezi sa prevremenim ili uslovnim otpuštanjem osuđenih lica.

- Shodno tome, pod naslovom „ostale sudske aktivnosti“, Izveštaj se poziva na slučaj Jojić i Radeta. Republika Srbija još jednom ponavlja svoju spremnost da preuzme nadležnost nad krivičnim gonjenjem u ovoj stvari i poziva Mehanizam da preispita svoju odluku da ne ustupi slučaj nadležnim sudskim organima Srbije", naveo je pomoćnik ministra pravde.

Pored toga, kako je naglasio, Republika Srbija još jednom traži da Savet bezbednosti donese odluku da osuđeni kaznu zatvora izdržavaju u zemlji čiji su državljani a pod nadzorom Mehanizma ili drugog tela koje je bi ovlastio Savet bezbednosti.

- Trenutno, samo 15 osoba koje je osudio MKSJ ostaje u pritvoru u osam zemalja. Uprkos značajnim resursima kojima Mehanizam raspolaže, osuđena lica nemaju adekvatan pristup pravnoj pomoći ili sredstvima neophodnim za pripremu sve složenijih zahteva za prevremeni ili uslovni otpust. U praksi se od njih očekuje da se oslone na besplatne profesionalne pravne usluge kako bi ostvarili zagarantovana prava", naveo je Stojanović.

Naglasio je da bi svaka procena ovog pitanja morala da uzme u obzir da je prošlo više od 30 godina od završetka oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i 26 godina od završetka sukoba na teritoriji Srbije, kao i da su osuđena lica sada u poodmakloj životnoj dobi i da pate od ozbiljnih, a u nekim slučajevima i neizlečivih bolesti.

U praksi, uslovni otpust Mehanizam je odobravao tek u veoma kasnoj fazi, kada je životni vek osuđenih lica izuzetno ograničen, a kao najnoviji primer za to naveo je slučaj generala Nebojše Pavkovića, koji je preminuo za samo 21 dan nakon uslovnog puštanja na slobodu.

Posebno je naglasio ozbiljno zdravstveno stanje generala Ratka Mladića i odbijanje Mehanizma da ga privremeno pusti na slobodu radi lečenja iz humanih razloga, budući da očigledno ne dobija adekvatan tretman u zatvoru u Hagu.

- Zato Srbija traži i dala je sve potrebne garancije za njegovo rano puštanje na slobodu", istakao je Stojanović.

Istovremeno je ukazao da ovaj pristup odstupa od višedecenijske prakse doslednog postupanja sa slično situiranim zatvorenicima, te da pokreće legitimnu zabrinutost da li nova, restriktivna politika služi drugim svrhama, uključujući i efektivno produženje postojanja Mehanizma.

Osvrćući se na pitanje buduće lokacije arhiva, on je ukazao da dokumentacija ne obuhvata samo presude, naloge i odluke, već i ogromnu količinu dokumentacije koja nikada nije prihvaćena kao dokaz.

- NJihovo smeštanje u Beogradu, glavnom gradu bivše Jugoslavije, predstavljalo bi prirodno i praktično rešenje, osiguravajući da istraživači i javnost imaju pristup sveobuhvatnim zapisima na jednom mestu", naveo je Stojanović i ponovio spremnost Srbije da obezbedi odgovarajuće objekte, bezbednosne aranžmane i uslove rada, uključujući privilegije i imunitete za osoblje Ujedinjenih nacija koje je uključeno u ovaj posao.

Na kraju je izrazio uverenje da je blagovremen završetak rada Mehanizma neophodan, ne samo za institucionalni integritet, već i za kredibilitet međunarodne pravde.