„Усвајање резолуције о наводном геноциду српских снага на Косову показује две чињенице – прва је да актуелној власти у Приштини гори под ногама због катастрофалне политике коју воде, због које сваког дана све више и више гурају и Србе и Албанце, који тамо живе, у све већи друштвени амбис и пропаст, па мисле да ће оваквим потезима дављеника успети да себи обезбеде још неколико месеци на власти;

Друга чињеница јесте страх! Страх од истине која ће се показати пред Специјалним судом за ОВК, каду буду подигнуте прве оптужнице! Јер, ко се налази на челу самопрозване државе Косово? Налазе се вође терористичке организације, која је протерала на десетине хиљада Срба са простора Аутономне покрајине Косово и Метохија. Плаши се и Тачи, и Харадинај, и Љимај да ће о масовним гробницама Срба чути цео свет, да ће се о убијању и клању српске деце причати ван Србије, да ће се пронаћи и казнити одговорни за вађење људских органа у „Жутој кући“, да ће џелат сваке српске жртве после више деценија глувог мрака добити своје име и презиме.

Срамна резолуција још једном потврђује да Приштина не жели мир и стабилност, и да никада није имала искрену жељу за дијалогом. И Срби и косовски Албанци треба да живе једни поред других, а то је једино могуће уколико и једна и друга страна буду за истим столом.“