„Обуке треба да јачају екслузивитет судијског позива, томе треба више посветитити пажњу него изучавању садржине прописа и за то нам треба персонално одлично оспособљена Правосудна академија“, истакла је данас министарка правде Нела Кубуровић на конференцији „Унапређење стручних вештина и знања судија“.

Кубуровић је указала да, поред тога, треба осмислити систем обучавања правника који би почињао чим окончају студије на Правном факултету и практично трајао од приправништва до њиховог пензионисања као судија.

„То је крупна промена, али мислим да другог пута нема. При томе сматрам да треба добро преиспитати концепт правосудног испита који данас делује као изоловани фрагмент правничке биографије, неповезан ни са оним што пре њега долази, а посебно не са оним што после њега треба да уследи и на коме се преиспутују правничка знања која су већ стечена на Правном факултету“, нагласила је Кубуровић на конференцији коју су организовали Друштво судија Србије и Фондација за отворено друштво.

Она је додала да управо кроз измене и допуне закона које треба да се раде, а пре свега Закона о правосудној академији, сви заједно имају шансу да поправе стање које тренутно постоји у нашем правном систему, те да су чистина, јасност и постојаност закона, стабилност правног поретка погодно тле за судијску независност, али уопште, и за јачање судске власти.

Кубуровић је указала да клима у транзиционим временима, у којима су закони често били нејасни, неретко једни противречни другима, сувише се често мењају, у којима се олако мењало уређење судова и још лакше доносили системски закони које судови примењују, а који су негирали претходне - нимало не погодује јачању судске власти.

Министарка је нагласила да су реформе и побољшање правног система неопходни, али да су код нас ти покушаји практично претили урушавању судског система и правног поретка уопште, као и да све то води ка слабљењу свести о обавезности закона и оснаживању неверице да се правни поредак остварује у судовима, измешта доношење одлука пре суда или изван суда, често уз примену коруптивних механизама.

„Нестабилност доминира у нашим законима, тиме и у судству. Такво законско стање широм отвара врата произвољности, сужава простор правне сигурности и шири ванправни простор у коме може да се утиче на судију. Нестабилан правни систем делује дезоријентишуће на судску власт, а да се од ње при томе очекује да упије у себе стално нове и нове захтеве“, рекла је Кубуровић.

Она је подсетила да је одговорност судија увек била велика, те да је на њих увек постојао, мање или више видљив, пристисак различитих социјалних група, појединаца, лобија, као и да су они који су имали друштвену моћ у осталим двема грана власти, сматрали готово логичним да тај положај буде потврђен и пред судом.

Кубуровић је додала и да се сва делатност судије у поступку сублимира се у пресуди, да су судија и пресуда једини социјално видљиви елементи које јавност перципира и истакла да јавност не види лош закон као разлог за лошу пресуду, нити међусобну супротност више закона, као ни социјално и чињенично стање које је довело до пресуде.

„Јавност види само судију, као творца пресуде, и зато су судије на удару критике, и онда када за то нема баш никаквог повода. Терет социјалне критике пада на оног ко је доступан друштвеном оку, а то је увек суд“, рекла је Кубуровић.

Како је додала, то је објективан чинилац који, по природи ствари, угрожава судијску независност, те да је против тога отпор могућ само сталним учењем грађана о социјалној улози судова, о особинама судске власти, о томе шта се заправо збива у суду - једном речју, у ширењу правне културе у Србији.

„Томе доста могу да помогну и судије, које не би требало да се баве само својим положајем, већ и својом улогом у друштву и спречавању креирања стварности у којој судска власт није довољно цењена и често и је, премда безразложно, предмет критике“, закључила је министарка.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић рекла је да Србија мора да има стручне судије од интегритета, као и да владавина права подразумева не само независне судије, него и установљавање судова који доносе пресуде највишег квалитета, те да је за тако нешто потребна стручна обука, али и обука у поимању друштва, те отворености ума.

Извршни директор Фондације за оторено друштво Милан Антонијевић рекао је да је дијалог јако битно изградити интегритет судија који улазе у правосудну професију.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици рекао је да је унапређење вештина и знања судија важан и комплексан задатак који подразумева различите елементе за улазак у правни систем, почев од програма факултета и резултата студија.

Као најважнију тачку ове дискусије, Фабрици је истакао владавину права.

Шеф Мисије ОЕБС-а Андреа Орицио рекао је да Правосудна академија има незаменљиву улогу у погледу унапређења правосуђа, од првог до последњег дана судије.