Министарка правде Нела Кубуровић каже да Србија неће одустати од истраге убиства једног од лидера Срба с КиМ Оливера Ивановића иако Приштина не показује вољу да се тај злочин расветли. Прошлонедељно хапшење Срба у Косовској Митровици оцењује као застрашивање српског народа и демонстрацију силе и насиља, али истиче да ће Србија, упркос бројним провокацијама косовских политичара, наставити да води политику стрпљења и мира. У разговору за наш лист Кубуровићева говори и о предстојећим изменама Устава, раду судија, доношењу закона о пореклу имовине...
Косовска полиција је ухапсила четворицу Срба због наводне умешаности у убиство Оливера Ивановића. Да ли је ово напредак у истрази овог случаја или су мотиви хапшења ипак нешто друго?
- Хапшење Срба на Косову, под изговором да се то ради због истраге убиства Ивановића, ништа је друго него отворено застрашивање српског народа и најбезобзирнија демонстрација силе и насиља. Тужилаштво за организовани криминал у Београду је одмах након убиства Ивановића позвало приштинске органе да се формира заједнички тим, да се истрага заједнички спроводи, што су они одбили. Чак је и Еулекс, који је могао у оквиру својих надлежности да се укључи у спровођење истраге, то одбио. Мислим да то јасно показује да нема стварне воље Приштине, па чак ни међународних институција, да се дође до истине и правде. Тужилаштво за организовани криминал наставља да спроводи сопствену истрагу јер Србија неће одустати од овог случаја, нити од било ког другог у којем су грађани Србије на било који начин оштећени.
Колико Приштина сарађује с Београдом кад је реч о истрази убиства Ивановића?
- Приштински органи проследили су Тужилаштву за организовани криминал осам замолница за достављање информација. На свих осам им је одговорено. Српско тужилаштво је послало три, само неколико дана након убиства, на које је до данас само на једну одговорено, и то делимично. Колико су стварно приштински органи спремни да сарађују говори и то да им је требало неколико месеци да пошаљу извештај са увиђаја, нешто што су имали неколико сати након убиства. Ни чауре, које могу да открију значајне информације, уколико се правилно истраже, никад нам нису достављене. Дакле, сарадња је врло једнострана и јасно показује да је једино Београду стало да се починиоци открију.
Косово је и даље један од највећих безбедносних изазова. Како видите честе трзавице, попут упада РОСУ на север КиМ, где живе претежно Срби, или увођења такси на робу из централне Србије, што је једна од последњих мера Приштине?
- Мислим да би Приштина, а и међународна заједница, највише волела да Београду прекипи и да почне да се понаша исто као и косовска страна. Тада би имали изговор за све сумануте потезе Приштине. Али то се неће догодити. Председник Србије и цела Влада воде политику мира и стрпљења. Насиљем, позивањем Срба на КиМ да се боре оружјем, а не речима и аргументима, нећемо сачувати наш народ. Нећемо допринети стабилизацији односа, која мора да постоји, уколико желимо да Срби остану да живе на својим огњиштима. Приштина је константним провоцирањем, попут упада РОСУ, или повећањем такси, прво - грубо погазила споразум о стабилизацији и ЦЕФТА споразум, и друго - показала да је ниво размишљања њених политичара и даље на нивоу размишљања племенске заједнице заточене у средњем веку. И Брисел и Америка, који их највише подржавају, осудили су овакво понашање. И шта су учини конкретно? Ништа. Мислим да је свима јасно зашто морамо да водимо политику стрпљења и мира, која није нимало лака, али је једина правилна у овом тренутку.
Колико је реално да се Србима који су осуђени у Хагу дозволи одслужење казне у Србији? О томе је било речи и недавно кад је из Хага у посету Београду долазио Теодор Мерон?
- Србија је још пре скоро десет година покренула иницијативу да њени држављани, осуђени пред Хашким трибунал, издржавају казне у Србији. Ово питање су, нарочито после 2013. године, као једно од приоритетних истицали не само министри правде већ и председник Србије и председница Владе. Приликом своје последње посете Мерон, коме је и том приликом поновљен овај захтев Србије, рекао је да не постоје препреке да се ова иницијатива реализује и да он лично подржава овај захтев Србије, али да о томе одлучује Савет безбедности УН. Ми ћемо наставити да инсистирамо да се српским држављанима омогући одслужење казне у Србији, али да им се обезбеде и хумани услови у страним држава где су тренутно.
Хаг захтева изручење двојице Срба - Вјерице Радете и Петра Јојића, Србија је пак изразила спремност да им се суди овде. Шта се дешава по питању суђења овим радикалима?
- Српски правосудни органи су рекли да нису испуњени услови за изручење и затражили од Хашког трибунала да им уступи овај случај. Трибунал се о томе позитивно изјаснио, међутим амикус курије (пријатељ суда) уложила је жалбу, и ми већ месецима чекамо на одлуку по тој жалби. Прво, поставља се питање да ли је амикус курије уопште имала право да оспорава одлуку Хашког суда, а друго који су разлози за тако дуго чекање. Приликом посете Мерона указали смо и на ово и још једном истакли спремност надлежних српских органа да процесуирају овај случај.
Кад ће коначно доћи до промене Устава у делу који се односи на правосуђе?
- Влада је пре неколико дана проследила Народној скупштини предлог за измену Устава у делу који се односи на организацију судске власти и положај тужилаштва. Сада народни посланици треба да усвоје тај предлог са двотрећинском већином. Уколико тако буде, скупштински Одбор за уставна питања постаје надлежан да сачини финални предлог амандмана, као и да спроведе јавне дебате. Верујем да ће народни посланици већ на пролеће имати прилику да расправљају о конкретним амандманима и уколико их усвоје, поново са две трећине гласова, ти амандмани иду на потврду код грађана Србије, путем референдума. Измене Устава у области правосуђа нису неопходне само зато што је то једна од обавеза у процесу евроинтеграција, већ и из разлога што грађани Србије заслужују независно, ефикасно, али и одговорно правосуђе.
Опречне су оцене у ком смеру иду те измене: док једни тврде да ће се тиме повећати независност судства, други упозоравају да се отвара простор да власт више утиче на правосуђе. Какав је ваш одговор на то?
- Уставни амандмани, које је израдило Министарство правде, у потпуности су рађени по угледу на решења која данас постоје у другим европским државама, поштујући стандарде које је поставио Савет Европе. Подсетићу вас да је једна од највећих критика била та да се политички утицај врши тиме што Народна скупштина учествује у избору носилаца правосудних функција. Тога више нема. Према амандманима и Влада и Скупштина искључене су из избора судија, заменика јавних тужилаца и тужилаца. Избачен је пробни период од три године, који је такође отварао могућност политичког утицаја. Министар правде више неће бити члан Високог савета судства итд. Последњи нацрт уставних промена садржи преко 70 одсто предлога струке, а они су министарству достављени током јавне расправе, која је трајала 18 месеци. Да тај нацрт у потпуности поштује препоруке Венецијанске комисије и да успоставља баланс између све три гране власти, апсолутно уважавајући судијску независност и тужилачку самосталност, потврдила је јавно и сама Венецијанска комисија.
Ипак, има замерки.
- Замерке долазе од појединаца који желе корпоратизацију судства и стварање државе у држави. Да ова власт жели апсолутно независно, али и одговорно правосуђе, говори и то да никада до сада у Србији није вођен тако транспарентан и инклузиван процес измене неког правног акта - нити закона, а камоли Устава. Да ли се сећате иједног округлог стола пре усвајања Устава из 2006. године? Верујем да се нико не сећа, јер ниједан није ни одржан.
Немали број грађана се и даље жали на ажурност судова. Каква је ситуација са старим предмета, да ли се бројка смањује? Јесу ли судије вредније него ранијих година?
- Не могу да кажем да су за лошу ефикасност српског правосуђа одговорне судије. Напротив, судије и тужиоци поднели су највећи терет изузетно лоших одлука претходних власти. Сетите се само реизбора из 2009, кад је више од 1.000 судија и тужилаца остало без посла, или кад је број судова и тужилаштава драматично смањен. Све је то додатно утицало да већ лоше стање у правосуђу буде још теже, да се нагомилају стари предмети, успори судски поступак, отежа приступ правди грађанима. Доста тога је урађено у последњих неколико година на убрзању рада судова и скраћењу судских поступака. Само Закон о извршењу и обезбеђењу из 2016. је омогућио да се реши више од милион и по старих предмета. Дакле, учињени су неки видни и мерљиви резултати, али то није довољно. Управо уставне промене које су тренутно у току треба да унапреде ефикасност српског правосуђа, којим ће грађани Србије бити задовољни.
На шта вам се највише жале судије? Да ли можда код неких примећујете страх у раду?
Страх од кога? Политичара?
Између осталих, и од политичара.
- Дубоко верујем да судије и по садашњем Уставу и законима, уколико их поштују, немају разлога ни за какав страх, а понајмање од политичара и државних функционера. Са друге стране, уколико има таквих судија, отворено их позивам да кажу ко и на који начин изазива страх у њима, и ја ћу апсолутно и у сваком тренутку стати у њихову заштиту.
Докле се стигло с најављеним изменама Кривичног закона које би адвокатима донеле статус службеног лица?
- Министарство правде и представници адвокатуре имају сталну заједничку радну групу, која се бави питањима напада на адвокате, као и унапређењем њихове кривичноправне заштите. У оквиру ове радне групе разговара се и о увођењу новог кривичног дела. Кад чланови радне групе буду утврдили криминалне зоне које ново кривично дело треба да покрије, покренућемо процедуру за измену Кривичног закона.
У Немањиној без проблема
Нема трзавица у Влади, радимо као тим
Какву сарадњу имате с премијерком Брнабић? Има ли генерално трзавица у Влади, како се то спекулисало?
- Влада ради као тим, што и резултати које она остварује показују. Наравно, мишљења свих не могу да се у потпуности поклапају и то је савршено нормално, али је важно да се глас сваког од министара подједнако чује. С премијерком не сарађујем само у последњих неколико година откако је она председница Владе. Имале смо прилику за заједнички рад још у периоду кад је она била у НАЛЕД, а ја помоћник министра правде.
О Закону о пореклу имовине
Тајкуни су свуда у страху, и "обични" грађани ће доказивати откуд им новац
Србија ће, по свему судећи, коначно добити закон о пореклу имовине. Колико је за једну демократску државу важно доношење тог акта?
- По својој природи, тај закон део је превенције у борби против корупције. Држава са оваквим законом добија делотворан механизам да за свакога у сваком тренутку може да утврди да ли се обогатио незаконито. Ту се огледа та превентивна страна закона, јер сви треба да знају да ће се веома лако утврдити да ли је њихова имовина законита или је производ корупције и злоупотреба. Усвајањем овог закона и закона о спречавању корупције - нови назив за Закон о Агенцији за борбу против корупције - заокружићемо један системски приступ у превенцији и борби против корупције.
Мислите ли да ће такав закон уплашити неке политичаре и функционере?
- У земљама у којима овакав систем постоји у страху су сви који раде незаконито. И политичари и функционери на свим нивоима власти. Али не само они, у страху су, пре свега, тајкуни и профитери транзиције, нарко-дилери и други криминалци. Замислимо ситуацију да када полиција заустави неки скуп аутомобил због брзе вожње, не наплати само казну за прекорачење брзине већ постави питање одакле возачу, власнику тако скуп аутомобил, и проследи даље тај случај Пореској управи на поступање по закону о пореклу имовине.
