За годину и по дана примене Закона о спречавању насиља у породици, разматрано је 64.000 случајева насиља и до сада је израђено више од 16.000 индивидуалних планова заштите, али сви грађани заједно морају да раде на ширењу свести о борби против насиља у породици, изјавила је данас министарка правде Нела Кубуровић.

„Није срамота бити жртва, срамота је на страни онога ко насиље чини, срамота је на страни свакога од нас ко за насиље зна, а не пријави га и управо суштина овог закона јесте да подигне свест свих нас да насиље пријављујемо“, рекла је Кубуровић, која је у оквиру међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ посетила Сигурну женску кућу у Новом Саду.

Министарка је рекла да број пријављених случајева са једне стране показује да је велики број насиља у породици, али и са друге стране да је овај закон охрабрио жене да насиље пријављују и да траже институционалну заштиту.

Она је указала да је у сваком појединачном случају држава одмах реаговала како не би дошло до ескалације насиља.

Кубуровић је нагласила да су на тај начин постигла два основна циља примене овог закона, а то су брзо реаговање и мултисекторска сарадња, каква до сада није постојала.

„То значи да се сваки случај појединачно разматрао, да су утврђене конкретне мере у сваком случају које треба да се предузму и да мора да се прати реализација тих мера. На нивоу сваког тужилаштва формирана је Група за координацију, која мора у свом раду да обухвати тужиоце, полицијског службеника који се бави борбом против насиља у породици, као и представника центра за социјални рад“, рекла је министарка правде и додала да је до сада израђено више од 16.000 индивидуалних планова заштите.

Такође, Кубуровић је нагласила да је Народна скупштина током новембра усвојила Закон о бесплатној правној помоћи, који почиње да се примењује следеће године и да ће, управо захваљујући том закону, бити у потпуности омогућена имплементација Закона о спречавању насиља у породици.

Министарка правде објаснила је да ће на тај начин све жртве насиља имати могућност да имају адвокате, да имају стручну одбрану, а терет трошкова падаће на терет Буџета Републике Србије и локалних самоуправа.

„Министарство правде наставиће да прати имплементацију закона. Овако велики број случајева говори да су жене оснажене и да пријављују насиље, да имају поверења у надлежне институције. Са друге стране, и насилницима се показује снага државе, да неће бити толерисано насиље. Морамо сви заједно да радимо на ширењу свести о борби против насиља у породици“, закључила је Кубуровић.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да свака посета установи такве социјане заштите делује отрежњујуће и да служи томе да би се боље разумело зашто држава улаже све напоре да институицонално унапреди превентивно и репресивно деловање према свим насилницима, али и да од сваког грађанина зависи питање сагледавања тог проблема.

„Насиље није прихватљиво са моралне тачке, са општедруштвене, а наравно да није прихватљиво ни законски“, рекао је Вучевић.

Управница Сигурне женске куће у Новом Саду Нада Падејски Шекеровић истакла је да се насиље над женама може гледати само из једног угла, односно из угла жртве насиља у породици, из ког она посматра и очекује ефикасан, координисан и мултисекторски одговор институција.

„Од почетка године до данас, 96 особа збринуто је у сигурној женској кући. То су 43 жене и 53 деце. Тај податак говори да је град Нови Сад подржавањем и обезбеђивањем склоништа за жртве насиља у породици, спасао животе за својих 96 грађана“, рекла је Падејски Шекеровић.

Она је додала да се, након смештаја у сигурну кућу, жртвама пружају активности које су усмерене на психолошко и економско оснаживање, превазилажење кризне ситуације и на проналажење одрживих решења да се жена са децом врати у заједницу и функционише без насиља.