Влада Републике Србије је на јучерашњој седници усвојила Предлог закона о заштити података о личности, које је израдило Министарство правде, поштујући све процедуре и принципе инклузивног и транспарентног процеса израде једног правног акта.
Подсетимо да је приликом израде Нацрта закона о заштите подата о личности Министарство правде најпре оформило радну групу, која је била сачињена од реномираних стручњака у овој области. У раду те групе учествовао је и експерт Савета Европе Грејем Сатон, давајући мишљења и сугестије о најбољем начину усаглашавања нових (будућих) законских одредаба, а у складу са новим прописима ЕУ. Након вишемесечног рада радне групе, Министарство правде је објавило Нацрт текста закона на својој интернет презентацији, чиме је позвало стручну јавност и све заинтересоване грађане да се упознају са нацртом и дају своје сугестије и мишљење. У исто време, тиме је започета јавна расправа, чији су рококови и начин спровођења прописани Пословником о раду Владе.
Након тога, радна група је сачинила нови текст усклађен са препорукама са јавне расправе, и као такав проследило га ЕУРОЈУСТ-у и Европској комисији на мишљење. Истовремено нова верзија објављена је и на интернет презентацији министарства, заједно са свим коментарима пристиглим у току јавне расправе, као и извештај о прихваћеним и неприхваћеним примедбама.Поштујући све препоруке ЕУРОЈУСТ-а и ЕК, радна група Министарства правде је сачинила трећу верзију Нацрта закона о заштити података о личности. Исти је поново објављен на сајту министарства и прослеђен надлежним институцијама у Србији на мишљење, укључујићи и институцију Повереника.
Узимајући у обзир да је министарство добило позитивно мишљење (доказ у прилогу) након континуираног усаглашавања текста нацта закона са експертима из ЕУРОЈУСТ-а и Европске комисије, поставља се питање да ли је Повереник у својој изјави где је цититрао Јована Скерлића „да нема ничег страшнијег од бахатог незнања“, алудирао на стручност колега из ове две престижне европске институције?
Даље, након добијених мишљења од стране надлежних институција, међу којима је и институција Повереника, Министарство правде сачинило је коначну верзију Нацрта закона који је проследило Влади Републике Србије.
На тај начин испоштована је сва процедура израде правног акта у коју је Повереник био укључен у складу са законом, али и својим личним преференцијама.
„Наиме, г. Шабић је одбио позив Министарства правде да као члан учествује у раду радне групе за израду Нацрта закона о заштити података о личности, наводећи да је то сукоб интереса, јер он као независна институција не може бити део радне групе коју је формирала извршна власт. Уместо тога, Повереник је понудио свој модел закона, који би он директно спроводио, па је недоумица да ли је сукоб интереса - да израдите сами закон који ћете сами спроводити? Ако узмемо у обзир наведени разлог за неучествовање у радној групи министарства, поставља се и питање да ли то значи да судије и тужиоци не треба да буду део радних група за израду законских решења, управо зато што ће их они примењивати? Један од главних захтева свих струковних удружења јесте управо активно учестовање у раду радних група за израду прописа у области правосуђа“, указује министарка правде Нела Кубуровић.
На крају, подсетимо да су медији један од најважнијих средстава информисања целе јавности и представљају незаобилазни део транспарентности рада јавне управе, те у складу са тим је Влада РС након усвајања Предлога закона о заштити података информисала јавност о томе.
