У радном тексту уставних амадмана предложено је да од сада Народне скупштине нема ни у једној процедури када је реч о избору судија, о избору тужилаца. Искључена је потпуно и улога Владе коју је до сада имала приликом предлагања јавних тужилаца Народној скупштини и све је то сада у надлежности Високог савета тужилаштва и Високог савета судства, рекла је министарка правде Нела Кубуровић за РТС.
Радни текст уставних амандмана у области правосуђа које је Министарство правде писало у складу са препорукама Венецијанске комисије и објавило на сајту, званично ће бити представљен струци. За округлим столом биће и премијерка Србије, представници правосудних институција, струковних удружења и међународних организација. Сви ће моћи да изнесу мишљење, предлоге и критике.
Министарка правде Нела Кубуровић за РТС каже да су нови амандмани обимнији и потпуно усклађени са мишљењем Венецијанске комисије:
Данас имамо већи број амандмана пре свега зато што је и Венецијанска комисија препоручила да Правосудна академија треба да буде уставна категорија, па су у складу са тим унети нови амандмани које нисмо раније имали. Оно што је најбитније је да је предложено да се промени члан 4 Устава који се односи на однос и положај судске власти са извршном и законодавном влашћу, односно била је препорука да се измени садашња одредба која говори о међусобној контроли и равнотежи и ми смо усвојили ту сугестију иако је надлежност Министарства правде била у почетку да се бави само амандманима који се тичу организације судске власти и положаја тужилаштва. Имајући у виду да смо се обавезали да ћемо у потпуности поштовати препоруке Венецијанске комисије, тако да је измењен и део који се тиче све три гране власти.
Откако се појавио нацрт нових уставних амандмана било је позитивних реакција, али било је и критика да су измене само козметичке и да правосуђе неће одолети политичком утицају, да нису у складу са Акционим планом за Поглавље 23. Како видите ове реакције?
Политички утицај се искључиво односио на поступак избора будућих носилаца правосудних функција, јер се замерало Србији да није добро да Народна скупштина буде та која ће да одлучује о првом избору судија, о првом избору заменика јавних тужилаца, о избору председника судова и о избору јавних тужилаца. Управо је ту негде највећи политички утицај био када је реч о њиховом избору иако је и до сада Народна скупштина то радила на предлог Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Сада Народне скупштине нема ни у једној процедури када је реч о избору судија, о избору тужилаца, искључена је потпуно улога Владе коју је до сада имала приликом предлагања јавних тужилаца Народној скупштини и све је то сада у надлежности Високог савета тужилаштва и Високог савета судства.
Део стручне јавности сматра да предлог према којем ће 40 одсто чланова новог тужилачког савета бирати сами тужиоци, а остале народни посланици, није добар.
Када је реч о Високом савету тужилаштва предложено је да четири члана бирају тужиоци, да четири члана бира Народна скупштина, да Републички јавни тужилац, односно Врховни јавни тужилац, такође, буде члан Савета и истовремено председник Савета и да министар правде буде члан. Венецијанска комисија је сугерисала да постоји могућност да министар правде и председник Врховног касационог суда, такође, буду чланови Високог савета судства. У том делу мишљење није поштовано управо из разлога што се то негде коси са Акционим планом, где је основна замерка била да треба да се елиминише утицај извршне власти у поступку избора судија, тако да смо сматрали да министар правде не треба да буде будући члан Високог савета судства.
У ком делу уставних амандмана видите највише простора за сугестије?
Свакако верујем да ће највише полемике у јавности, стручне јавности да изазове будући избор судија и тужилаца, зато што Правосудна академија треба да буде основна, односно улазна степеница за будуће носиоце правосудних функција. У самом Уставном закону смо изричито рекли да ће та обука убудуће да зависи и од дужине радног искуства кандидата, и од година стажа, управо дајући на значају судијским и тужилачким помоћницима, да не могу да буду у истом положају као кандидати који долазе из неких других професија, и оно што је можда још битније да смо оставили рок од пет година када ће почети имплементација такве примене и таквог избора док се нови закон усвоји. Верујем да је пет година сасвим довољно да се изврши хармонизација, да се оснажи Правосудна академија и да омогући да има капацитета да сви кандидати прођу одговарајућу обуку.
