Организације цивилног друштва (ОЦД) у Србији имају значајну улогу у превенцији и борби против корупције. Без подршке ових организација, борба против корупције није могућа, оцењено је на скупу који је одржан 3. септембра у просторијама Информационог центра Европске уније (EUIC) у Београду, који је организовао Пројекат “Превенција и борба против корупције”, уз подршку Министарства правде.

Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић рекао је да су у институционалном развоју од 2005. до 2018. у борби против корупције у Србији учињена два веома важна корака – оснивање Агенције за борбу против корупције и даље унапређење и јачање институција.

Илић је истакао да је за борбу против корупције неопходан и јак репресивни систем и подсетио да у четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву раде посебна одељења за сузбијање корупције која су успостављена у оквиру виших јавних тужилаштава и виших судова, на основу Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и посебна организациона јединица за борбу против корупције у оквиру полиције.

У свом уводном обраћању, вођа пројекта Роман Прах и главни еxперт на пројекту Џејмс Меј, представили су досадашње резултате након прве године спровођења пројекта „Превенција и борба против корупције“.

Марчело Репићи, таск менаџер Делегације Европске уније у Србији рекао је да ЕУ пружа подршку Србији у борби против корупције кроз финансирање неколико пројеката. Репићи је истакао да корупције има и у другим земљама Европе те да људи користе корупцију кад могу, а да, “при томе прођу некажњено“.

Представницима ОЦД представљено је истраживање јавног мнења „Ставови грађана о корупцији“ које је спроведено у јануару 2018. као део пројектних активности. Ово истраживање је наставак коришћења методологија сличних истраживања која су рађена у прошлости и омогућава боље разумевање и континуитет у праћењу феномена корупције у Србији.

Истраживање је представио Бојан Клачар, експерт на пројекту. Кључни проблеми са којима се суочавају грађани Србије су и даље економског карактера – незапосленост, ниске плате и сиромаштво (61%). Сваки девети грађанин Србије (11%) сматра да је корупција главни проблем са којим се држава суочава. Грађани сматрају да су најкорумпираније професије лекари (44%) и полиција (21%), а просечна вредност мита је приближно 74 евра. Највећи проценат грађана не би пријавио корупцију (28%) јер верује да то ништа не би променило.

У наставку скупа, представљене су планиране пројектне активности намењене организацијама цивилног друштва у наредном периоду, као и главни налази и препоруке из ГАП анализе у којој су анализирани постојећи механизми за спровођење мера из националних стратешких анти-корупцијских докумената.