Да ли ће бити испоштован рок, који сте најавили, да ће Министарство правде до краја августа завршити и упутити Влади Србије на усвајање нацрт уставних амандмана?
- Свакако, ми ћемо испунити нашу обавезу и ускладити нацрт уставних амандмана у складу са мишљењем Венецијанске комисије, које смо добили. После тога следи упућивање предлога Влади Републике Србије, која пре свега треба Скупштини да се обрати са захтевом да се уђе у процедуру за измену Уставу, а након тога може да се говори о разматрању конкретног предлога.
Први пут се суочавамо да променом Устава од његовог усвајања 2006. године, тако да је то потпуна новина за све нас. Често пренебрегнемо и заборавимо како та процедура изгледа - она је поприлично компликована. Има неколико корака, који треба да се испуне.
Влада прво треба Скупштини да упути предлог да се уопште уђе у разматрање промене Уставе и то треба да се одобри од стране две трећине посланика, што значи - имамо квалификовану већину, прво да одлучимо да ли мењамо Устав, а тек после тога можемо да говоримо о конкретним предлозима и о конкретном предлогу Владе, који ће бити упућен у Скупштину.
И за изгласавање самог предлога потребно је такође две трећине посланика, а после тога следи референдум. Устав управо прописује обавезан републички референдум, када је реч о изменама највишег правног актра, с обзиром да су ово одредбе које се односе на једну грану власти, односно судску власт, тако да је референдум неопходан.
Све је то компликовано, јер уколико би Скупштина одбацила иницијативу Владе да се крене у промену Устава, наредних годину дана не би могла уопште да се покрене та иницијатива. Управо то све говори, колико је неопходно да убрзамо овај наш посао, да испунимо и обавезе из Акционог плана за поглавље 23, да убрзамо процесе евроинтеграције и пре свега да обезбедимо већу независност, али и већу одговорност српског правосуђа.
Да ли сте ми довољно материјала за доста потпитања. Да ли су нацрти уставних амандмана усаглашени са мишљењем Венецијанске комисије?
- Биће усаглашени и прихваћени. То није само обавеза Министарства правде, то је обавеза која преузета од стране Владе Републике Србије. И председник Александар Вучић је, током посете експерата из Венецијанске комисије, рекао да ће Србија у потпуности испоштовати мишљење. То ћемо урадити.
Неће се десити као 2006. године, да је Венецијанска комисија имала негативни став у односу на важећи Устав, пре свега у поступку избора судија, увођења трогодишњег мандата, који је на неки начин раритет и готово да не постоји у Европи. Он се сада укида и свакако да ће све препоруке бити испоштоване.
Негде је неопходне прецизирате поједине одредбе. Негде је дата могућност, односно алтернатива избора појединих решења. То ћемо свакако урадити. Неке ствари ће бити дефинисане законе, јер су сматрали да то можда није уставна материја, а с друге стране негде где смо мислили да ће бити потребно да се неке ствари дефинишу законом, Венецијанска комисија је рекла да треба да буде дефинисано кроз уставне одредбе.
Можда ће он бити обимнији, него што смо ми желели и хтели, али свакако уколико је то препорука од стране тела Савета Европе, Србија ће у потпуности испоштовати. Циљ је пре свега да имамо добру основу за доношење бројних закона, који нас након тога очекују. Квалитет Устава не зависи од самих одредаба, он треба да се имплементира и он је темељ за доношење новог сета правосудних закона и то не малог броја.
Треба да се мења Закон о судијама, Закон о јавном тужилаштву, Закон о уређењу судова, Закон о правосудној академији и то захтева доста посла, а мало нам је времена за све то.
Да се вратимо на почетне кораке. Највише је јавност заинтригирало - како ће се бирати тужиоци, а како Високи савет судства, односно тужилаштва?
- Када је реч о тужиоцима, морам да се вратим на почетак, када смо изашли са првим текстом уставних амандмана у јануару. Ми смо тада предложили да нови Високи савет тужилаштва искључиво бира јавне тужиоце. Онда смо у току јавне расправе добили мишљење од стране Републичког јавног тужиоца и свих руководилаца тужилаца, који су потписали то мишљење, да ипак избор јавних тужилаца треба да остане у Народној скупштини, а да заменике бира Високи савет тужилаца. Такав предлог смо упутили Венецијанској комисији.
Венецијанска комисија, ипак сматра да треба да се измести јавних тужилаца из Скупштине, да само Републички јавни тужилац треба да се бира од стране квалификоване већине посланика и ми ћемо испоштовати ту препоруку. У сваком случају сви јавни тужиоци биће бирани од стране новог Високог савета тужилаштва.
Када је реч о саставу Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаштва (ВСТ), постоји разлога. У ВСС пет чланова ће бирати судије, а пет чланова из реда истакнутих правника треба да бира Народна скупштина. Код ВСТ је нешто другачије - биће пет тужилаца, с тим што ће један бити републички тужилац, четири истакнута правника бира Скупштина и министар правде остаје члан ВСТ, за разлику од ВСС, где није предвиђено да буде министар члан. Иако је препорука Венецијанске комисије да министар остане члан и у ВСС.
С једне стране, имаћемо такву организацију када је реч о структури једног и другог тела. Поступак избора судија и тужилаца остаје на њиховим колегама. Процедура ће бити регулисана будућим Законом о ВСС и Законом о ВСТ.
Оно што је изазивало доста полемике у јавности је сам поступак избора истакнутих правника од стране парламента. У нашем предлогу је било предвиђено да их бира Скупштина квалификованом већином од три петине. Уколико тај предлог не буде усвојен, односно ако немамо тако оформљену већину, онда да то буде пет деветина. Венецијанска комисија је сматрала да пет деветина није довољно квалификована већина да би се бирали чланови будућа два независна тела. Рекли су да би ту већину требало избрисати - остаје само три петине када је реч о квалификованој већини.
Али се као алтернатива, односно да би се спречила блокада избора будућих чланова, уводи петочлана комисија, коју ће чинити председник Врховног суда Србије, републички јавни тужилац, председник Уставног суда, заштитник грађана и председник Народне скупштине, тако да ће они већином бирати чланове, уколико не буду изабрани од стране Скупштине.
С обзиром на компликовану процедуру измене Устава, да ли имате нацрт рокова када све може да се одигра - до Владе, до Скупштине и на крају референдум?
- Верујем да ће Влада да упути предлог до почетка редовног заседања Скупштине, зато што парламент очекује доста посла. Не само да се изјасни - да ли ћемо да уђемо у процес измене Устава - већ постоји обавеза да се организују и јавне дебате.
Није ту само расправа у Скупштини, већ треба да се организују и јавна слушања, јер није лако сакупити подршку од две трећине посланика. То значи да морате да имате политички консензус и договор и са опозиционим странкама. Неопходно је да имате једну широку јавну дебату. Верујем да ће и сама Скупштина, односно надлежни одбор позивати различите стране да учествују у јавној дебати, која мора бити такође конструктивна, да би дошли до коначног предлога Устава.
То не значи да не постоји могућност да и оно што Влада буде упутила у Народну скупштине да током јавне дебате, али и током самог разматрања буде измењено.
Да ли ће се можда поклопити референдум о изменама Устава са евентуалним изјашњавањем грађана о Косову, с обзиром на то, да је председник Вучић рекао да ће управо грађани дати коначну реч?
- Волела бих да до краја године Скупштина изгласа текст амандмана и онда се улази процедуру референдума. Уставом је прописано да он мора да се одржи у року од 60 дана после тога. Ту не можете много да калкулишите. Постоје јасне процедуре, која морате да испоштујете, уколико Скупштина усвоји предлог амандмана, који буду упућени.
Не бих повезивала једно са другим. Овде говоримо искључиво о референдуму, који се тиче промене Устава у делу који се односи на организацију судске власти. Уколико дође до поклопања у одређеном тренутку, постоји могућност организовања референдума по два питања, али мислим да је за сада врло извесно да треба да се одржи референдум када реч о новој организацији судске власти и новој организацији јавних тужилаца.
Скупштина ће ове јесени имати доста посла када је у питању област правосуђа. У октобру би требало да добијамо нове Законе о лобирању и корупцији. Шта нам они доносе?
- Када је реч о Министарству правде очекује нас богата јесен у законодавној активности, зато што имамо доста закона који се тренутно налазе и на мишљењима од стране министарстава, тако да верујемо да ће током септембра и они бити упућени у скупштинску процедуру.
Поменули сте Закон о лобирању, чији је предлог Влада већ усвојила и он је упућен у Скупштину. Закон о корупцији - то је нови назив за Закон о Агенцији за борбу против корупцији - тренутно се налази на експертизи у Бриселу. Надамо се да ћемо у скорије време да добијемо мишљење, да ускладимо нацрт са добијеним мишљењем и да се он упути у процедуру. То је закон, који дуги чекамо.
Врло често када се говори о испуњености наших обавеза из поглавља 23, некако се тај закон врло често помиње. Он је једна од кључних тачака, које треба да се испуне у процесу евроинтеграција. Верујем да ће се и предлог тог закона наћи на дневном реду редовног заседања, можда већ у октобру, ако добијемо мишљење, какво очекујемо.
То су два закона, којима се испуњавају наше обавезе из Националне стратегије за борбу против корупције, којима испуњавамо обавезе и препоруке ГРЕЦА, које треба да испунимо до краја октобра. Верујем да тиме настављамо јачање борбе против корупције.
Ови закони треба да буду превентивни, међутим ми имамо и репресивне законе, који се примењују од 1. марта. То је нов Закон о организацији надлежности државних органа у сузбијању организованог криминила, корупције и тероризма, који је увео једну потпуно нову организацију у раду и тужилаштава и судова.
Формирана су посебна одељења за борбу против корупције. Од њих очекујемо велике резултате. Кратак је период од 1. марта до данас, да би могли да говоримо каква је имплентација, али је битно да смо имали обучене и тужиоце и судије за примену тог Закона. Формиране су тзв. ударне групе, којима руководи тужилац. Имамо официре за везу у различитим државним органима, који треба и морају да сарађују са тужилаштвом.
Битно је да су тужилаштва по први пут добила економске форензичаре, који раде у самом тужилаштву и који омогућавају рад када је реч о коруптивним кривичним делима. Јачамо капацитете Тужилаштва за организовани криминал. Проширена је његова надлежност.
С једне стране радимо на јачају репресије, а с друге превенције, како би корупције било што мање. Управо Закон о лобирању и Закон о спречавању корупције требају да имају ту улогу.
Закон о лобирању је потпуна новина у нашем систему. Јесте обавеза и препорука, коју имамо из извештаја ГРЕЦА, али свакако уводи у правне токове нешто што се свуда дешава. Он је можда новина за Србију, али није новина за Европу. У Европском парламенту постоји директива која се односи на лобирање и на утицај на рад самих парламентараца у поступку доношења њихових одлука.
То је закон који регулише и треба да омогући транспарентан рад утицаја на јавне функционере, приликом доношења одређеног закона или општег акта, да знамо ко одлази код функционера. Функционери су дужни то да пријаве. Лобисти морају бити регистровани у Агенцији за борбу против корупције. Функционери Агенције за борбу против корупције такопђе морају да пријаве уколико су имали контакт са неким од лобиста и по питању чега.
Битно је, да поред тога што ће лобисти бити регистровани у Агенцији, морати да прођу одговрајућу обуку и да имају одговарајуће уверење и само та лица ће моћи да се баве лобирање, које ће бити у складу са правним оквиром који је предвиђен тим законом.
Споменули сте ГРЕKО, то је тело Савета Европе за борбу против корупције. У њиховом извештај се каже да Србија није применила на задовољавајући начин ниједну од 13 препорука које су јој предочене у јулу 2015. Влада је формирала Координационо тело за борбу против корупције. Има ли резултата?
- Ако прочитате извештај, већина препорука се односи на измене Устава. То је нешто што нисмо ни могли да испунимо. Са овим предлогом део препорука се испуњава. Управо се те препоруке односе на јачање независности судија, на јачање аутономије тужилаца.
ГРЕKО инсистира на јасним, објективним и мерљивим критеријумима када је реч о избору судија и тужилаца. Један део свакако може да се отклони Уставом, али велики део тих обавеза је на ВСС и ДВТ. Није само Министарство правде које треба да испуни обавезе ГРЕKА.
Ми смо покушали формирањем овог тела да интерсекторски сви сарађујемо. Технички тимови се готово окупљају на седмичном нивоу и састављу извештај. Верујем да ћео велики део тих обавеза испунити у задатом року. И Закон о лобирању и Закон о Агенцији за борбу против корупцији свакако су један део препорука ГРЕKА, који треба да се испуни. Зато је битно да буду на дневном реду седница током октобарског заседања.
Какво је Ваше мишљење – да ли је српско правосуђе довољно независно?
- Правосуђе је независно у складу са важећим Уставом. Када говоримо о независности морамо водити рачуна да ли говоримо о независности у смислу поступка избора судија или независности када је реч о појединачном поступању.
Када је реч о појединачном поступању и судије и тужиоци имају довољно интегритета и да доносе одлуке искључиво самостално на основу Устава и закона.
Када је реч о поступку и процедури избора - она се спроводи у складу са важећим Уставом. Да ли је то довољно - свакако није, јер смо на неки начин били принуђени да мењамо Устав, у смислу јачања независности. Шта то значи? Највећа замерка је, у смислу независности судија и тужилаца, што се поступак њиховог коначног избора за велики део одвија у парламенту. Без обзира што имате неке критеријуме, на којих ВСС и ДВТ их предлажу, сматра се да није добро да се о кандидатима расправља у парламенту, јер самим тим имате политички утицај на поступак њиховог избора.
То је један од разлога зашто се мења Устав, да би се тај поступак изместио из парламента.
Верујем да ћемо изменом Устава имати независније судство у смислу поступка избора. Саме судије и тужиоци мислим да имају довољно интегритета, иако постоји неки притисак. Постоје различити механизми којима они могу да се заштите уколико било ко врши притисак на доношење њихових одлука.
Уколико пратите извештаје из годишњег напретка, када се говори о утицају на судије, најмањи је онај који долази од стране извршне власти, увек говоре да је велики утицај међу самим колегама, да је утицај од стране председника судова и да то треба да се смањи.
Верујем да су они самостални и независни када је реч о поступању у конкретним предметима, а када је реч о процедури њиховог избора треба радити на јачању независности, како бисмо били у складу са препорукама и мишљењем Савета Европе, али и онога како се судије и тужиоци бирају у земљама ЕУ.
Зашто се онда у сваком извештају о напретку Србије ка ЕУ, односно у свим изјавама европских званичника помињу поглавља 23 и 24, које се односе на владавину права?
- Сами називи тих поглавља показују вам колико су они битни - 23 (правосуђе и основна права) и 24 (правда и слобода). Указује нам то да је неопходно пратити имплементацију, односно остваривање владавине права и кроз отварање свих поглавља.
Није без разлога да се та поглавља отварају на почетку, а затварају на крају. Успешност других поглавља се опет цени кроз остваривање препорука из овог поглавља.
Није само реч о правосуђу - да ли имамо ефикасно судство или не. Свакако јесте битно, али ако говорите о инвестицијма у Србији, и имате стабилну економију и финансије, морате имати и правну предвидивост. Могућност да у врло кратком року, односно разумном, решите спор, уколико га имате.
То је један од начина, где се показује испреплетаност између владавине праве и неких других поглавља.
Обимна су то поглавља. Када погледате акционе планове, они имају по стотине страна и активности које треба да се испуне и то је немогуће спровести у кратком року, за разлику од неких поглавља која чим се отворе истог дана се и затворе. То вам и указује на значај поглавља 23 и 24. То ће бити поглавља која ће се последња затварати.
Када је у питању поглавље 23, много је обавеза испуњено, међутим претпостављам да ћемо кроз ревизију и нови акциони план имати нове обавезе и променити рокове. То је један од разлога зашто се владавина права, односно ова два поглавља стално помињу, када је реч о напретку Србије у процесу евроинтеграција.
После убиства Драгослава Огњановића, формирана је радна група које треба да се бави заштитом адвоката. Међутим, пре пар дана имали смо паљевину канцеларије адвоката у Раковици. Шта може да се уради, како би се повећала њихова безбедност?
- Нажалост, имали смо несрећне случајеве, које сте поменули и то је иницирало формирање једне нове радне групе на захтев адвоката, тако да је Министарство правде изашло у сусрет и Министарство унутрашњих послова и формирана је радна група.
У радној групи се поред представника министарстава налазе и представници адвокатуре, судије и тужиоци. Њен циљ је да покушамо да побољшамо положај адвоката, да им обезбедимо већу сигурност. Једна од могућности, коју сам изнела током састанка са адвокатима, јесте да се изврше измене Кривичног законика и да се можда уведе ново кривично дело, које ће се одности на заштиту адвоката. Видећемо кроз рад радне групе шта ће на крају бити препорука.
У сваком случају, све што буде договорено Министарство правде ће испоштовати. С друге стране, убиство адвоката Огњановића није једини случај, где је било напада на адвоката. Постоји неколико таквих предмета. Циљ ове радне групе је да покушају да прате поступање у тим предметима. С једне стране, Републичко јавно тужилаштво може да да одређене препоруке и да се са дужном пажњим и хитније поступа у тим предметима и да се прати докле се стигло.
Одржан је први састанак и верујем да ће они у кратким временским интервалим одржавати састанке. Министарство правде стоји на располагању да се измене све одредбе кривичног законодавства, како би побољшали положај адвоката и омогућили њима већу заштититу, јер то неопходна карика у остваривању права и заштите права свих грађана у судском поступку.
Верујем да ћемо ускоро имати резултате рада те радне групе.
Велику пажњу јавности у Србији изазвао је случај Саре Видак. Каква сазнања Ви имате у вези тог случаја?
- Министарство правде прати сва дешавања и имали смо контакте са Министарством правде Црне Горе. Сада, као Министарство, не можемо да предузимамо ништа, јер немамо никакве ингеренције у поступку, који се води у другој држави. Уколико буде било шта тражено, у смислу пружања одговарајуће правне помоћи, наравно да ћемо испунити нашу обавезу.
Битно је да пратимо, уколико постоји било који начин да се помогне породици, то ће држава да уради. Верујем да ће тај случај бити брзо решен. Нарочито да се преиспита да ли је одређивање притвора било неопходно у овој мери или не и да ће врло брзо бити одлучено и о захтеву за пуштање уз полагање кауције.
На крају морам да поменем и важне инфраструктурне радове, који су започети у Вашем мандату. Најупечатљивији су свакако радови на Палати правде. Како протичу они, али шта је све у плану?
- Поменули сте Палату правду, верујем да ћемо у септембру следеће године већ имати усељена тужилаштва и судове на њиховој старој адреси, односно да ће се Први основни суд, Прво основно тужилаштво, Виши суд и Више тужилаштво - вратити у своју стару зграду.
Радови иду по плану. Када прођете Савском улицом, можете да видите обрисе како ће Палата правде да изгледа. Споља нисмо могли много да мењамо, али ће унутрашњост бити потпуно промењена. Биће то једна модерна зграда, која ће обезбеди боље и квалитетније услове за рад запослених, али и боље и квалитетније услове за странке, које буде долазије. Већи број судница, већи број могућности заказивања рочишта у што краћим временским периодима.
Поменути сте затвор у Панчеву - он се не гради, он је завршен. За две године је завршена изградња близу 20 хиљада квадрата затвора, који отварамо 1. октобра. Биће присутни представници Банке за развој Савета Европе из чијег кредита је највећим делом финансирана изградња тог затвора.
У току су све припреме, како би на самом почетку имали све неопходне услове за добар рад. Пре свега запошљавање нових лица. У току су конкурси. Верујем да ће се све процедуре окончати до 1. октобра и да ће бити омогућено да затвор започне са радом.
То је модеран затвор, можда и најмодернији у региону, који ће бити затвореног типа, са највећим безбедносним мерама. Предвиђено је да у њему буде 500 осуђеника, односно 300 осуђеника и 200 притвореника.
Такође нас очекује и почетак изградње Палате правде у Крагујевцу. Недавно смо потписали уговор и ових дана ћемо имати полагање камена-темељца, што ће означити почетак радова. То је можда и највећи пројекат, зато што је реч о изградњи потпуно нове зграде у којој ће бити смештено 11 правосудних органа, који су раштркани по целом Крагујевцу у потпуно неадекватним условима.
Ако вам кажем да Апелациони суд, који је и највиши суд на том подручју, одржава суђења у подруму, онда вам управо то говори, колико је било неопходно да се крене у стварање неопходних инфраструктурних услова за рад првоасудних органа. То је зграда, која има такође преко 20 хиљада метара квадратних. Верујем да ће извођач радова испоштовати своје обавезе, као и до сада што смо имали такве случајеве и завршавали у року, све оно што смо радили.
Било је ту доста још нових зграда, које нису по обиму биле тако велике, али свакако су биле прве зграде које је Министарство правде изградило после готово 40 година. У претходном периоду се мало тога радило, нису се правиле нове зграде нарочито 2010. године, када је извршена реформа.
Прекршајни органи су уведени у судство и највише недостатака у раду су имали прекршајни судови, који нису имали обезбеђене адекватне услове, тако да смо у претходном периоду доста нових зграда за прекршајне судове обезбедили.