Нацрт уставних измена које је Министарство правде објавило ове недеље изазвало је бурне реакције, а примедбе се најчешће односе на састав савета задужених за избор судија и тужилаца.
Из струке поручују да њима није искључен утицај извршне власти на правосуђе, иако је то била интенција.
Критикован је и предлог да министарка правде има право да покрене дисциплински поступак и разрешење носилаца правосудних функција, као и увођење Правосудне академије као уставне категорије.
Анализа уставних решења у окружењу показују, међутим, да и остале замље, чија су решења уставописци консултовали, имају случне чланове највишег правног акта и да судска власт нигде није без контроле осталих грана власти.
У неким земљама, чланицама ЕУ, судије чак директно именује председник државе.
Предложени амандмани на Устав Србије предвиђају да судије и председнике свих судова бира Високи савет судства, у ком, за разлику од садашњег решења неће бити представника извршне и законодавне власт.
