Obaveza obezbeđenja parničnih troškova (aktorske kaucije)
Obaveza obezbeđenja parničnih troškova (aktorske kaucije) propisana je za strane državljane ili lica bez državljanstva koja nemaju prebivalište u Republici Srbiji, a koji se pojavljuju u svojstvu tužioca pred sudom Republike Srbije (Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja).
Izuzetak od ovog pravila postoji u slučaju postojanja uzajamnosti, odnosno ukoliko srpski državljani ne bi u odnosnoj državi (čiji je državljanin tužilac) bili obavezni da daju obezbeđenje parničnih troškova. U slučaju sumnje objašnjenje o uzajamnosti daje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.
Međunarodni ugovori koji propisuju oslobađanje od obaveze davanja obezbeđenja parničnih troškova su:
1. bilateralni ugovori između Republike Srbije i drugih država
2. konvencije Haške konferencije:
a) Konvencija o građanskom sudskom postupku od 17. jula 1905. godine (Službene novine Kraljevine Jugoslavije br. 100/1930);
b) Konvencija o građanskom postupku od 1. marta 1954. godine (Službeni list FNRJ – Dodatak br. 6/1962);ili
v) Konvencija o olakšanju međunarodnog pristupa sudovima od 25. oktobra 1980. godine (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 4/1988).
Ukoliko strana država nije potpisnica ni bilateralnog ugovora ni konvencija Haške konferencije, Ministarstvo pravde objašnjenje o uzajamnosti daje na osnovu zakonskih propisa odnosne države kojima je regulisana ova materija, odnosno postojanja faktičke uzajamnosti. U tim slučajevima potrebno je podneti zahtev ovom ministarstvu za davanje objašnjenja.
1. Bilateralni ugovori
Republika Srbija ima zaključene bilateralne ugovore o pravnoj pomoći u građanskim i trgovinskim stvarima, kojima je regulisano pitanje aktorske kaucije, sa sledećim državama (tekstove ugovora možete pronaći na internet stranici Ministarstva pravde):
Alžir | Austrija | Bosna i Hercegovina | Bugarska |
Velika Britanija (pod uslovima iz člana 12 Ugovora) | Grčka | Irak | Iran |
Italija | Mađarska | Severna Makedonija | Mongolija |
Poljska | Slovačka | Rumunija | Ruska Federacija |
Turska | Ukrajina | Francuska | Hrvatska |
Crna Gora | Češka Republika | Švajcarska | Slovenija |
Britanska Devičanska ostrva (pod uslovima iz člana 12 Ugovora sa Velikom Britanijom) | Gibraltar (pod uslovima iz člana 12 Ugovora sa Velikom Britanijom) | Australija (pod uslovima iz člana 12 Ugovora) |
2. Konvencije Haške konferencije
A. Konvencija o građanskom sudskom postupku od 17. jula 1905. godine
Konvencija o građanskom sudskom postupku iz 1905. godine važi samo u odnosima Republike Srbije i onih država koje nisu članice naknadno usvojenih Haških konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine i olakšanju međunarodnog pristupa sudovima od 1980. godine. S obzirom da su sve države potpisnice ove konvencije u međuvremenu postale članice jedne od ove dve konvencije, to navedena konvencija u ovom trenutku nije na snazi ni sa jednom državom.
B. Konvencija o građanskom postupku od 1. marta 1954. godine
Države potpisnice Konvencija o građanskom postupku od 1. marta 1954. godine možete pronaći na sledećem linku.
V. Konvencija o olakšanju međunarodnog pristupa sudovima od 25. oktobra 1980. godine
Države potpisnice ove Konvencije možete pronaći na sledećem linku.