Лишење слободе још једног представника судијске функције у Србији због корупције је доказ јасне опредељености државе да нема толеранције према било којем виду злоупотребе моћи.

Судије и тужиоци би требало да буду оличење поштења и правде. Бити председник суда представља једну од најузвишенијих улога у правосуђу. Међутим, када се догоде овакви случајеви, та слика, не само да урушава углед једне институције, већ целог правосудног система.

Једнако санкционисање свих, без обзира на функцију коју врше, уколико се докаже да су поклекли пред личним интересима, злоупотребљавајући закон и поверење грађана, јесте и биће основни принцип правде у Србији.