Две године постојања и рада Капеле Васкрсења Христовог у оквиру Окружног затвора у Београду, познатијег као ЦЗ, обележено је данас, у понедељак 3. октобра, Светом Архијерејском Литургијом коју је са благословом Његове Светости Патријарха српског гг Иринеја, служио Епископ топлички г. Арсеније.

Литургији су поред представника Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде присуствовали запослени ове установе, представници црквених институција укључених у рад ове Капеле, и верници који су током протеклих година допринели њеном раду.

„Заиста смо захвални оцу Глигорију јер је постојање ове капеле у многоме је променило атмосферу у целом затвору, и на посебан начин донело позитиван утицај како на притворена и осуђена лица, тако и на запослене у овој установи,“ рекао је Звонко Груловић, управник Окружног затвора у Београду.

 Духовни живот који је устројавањем ове капеле у Окружном затвору заживео омогућен је сарадњом више црквених институција као и професора Богословског факултета у Београду Предрага Драгутиновића и Владе Таталовића који су се укључили у библијске радионице за осуђена лица које се одвијају под окриљем ове Капеле.

„Редовна служба, организација, улазак и учешће лица изван ове установе омогућени су снажном подршком Управе за извршење кривичних санкција, на челу са директором др Миланом Стевовићем, управника Окружног затвора Звонка Груловића, начелника службе за обезбеђење и службе за третман, али и свих запослених у Окружном затвору који су рад Капеле Васкрсења Христовог подржали својим професионалним приступом и укључили је у свакодневни живот Окружног затвора у Београду,“ рекао је отац Глигорије Марковић, духовник овог затвора као и Специјалне затворске болнице која се налази под истим кровом.

Капела од око 40 метара квадратних, посвећена Васкрсењу Христовом,  у потпуности је живописана са 100 метара квадратних живописа, а реновиран је простор око капеле у нади да ће то бити место окупљања и припадника свих традиционалних верских заједница. Сав живопис је осликан под руководством живописца Војислава Луковића, дипломираног сликара, а у појединим фазама су помагали и студенти Академије за консервацију и уметност СПЦ. Радови на капели нису финансирани средствима пореских обвезника, већ искључиво добровољним прилозима људи који су хтели да учествују у овој акцији.

Ово је приви пут од када је затвор саграђен непосредно после Другог Светског рата, да у њему постоји аутентичан простор за обављање верске службе.